PRONAĐENA DVA IZGUBLJENA TESLINA PISMA:  Rukopis ruši zablude, Pupin i Tesla su bili prijatelji!

Pronađena su dva do sada izgubljena i u javnosti nikada u potpunosti dostupna pisma Nikole Tesle Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku, saopšteno je danas iz “Adligata”.

“Dva Teslina pisma u kojima Tesla piše o Mihailu Pupinu, njegovoj bolesti i želji da ga poseti u bolnici, pronađena su pre nekoliko dana i uz veliki napor otkupljena za muzeje ovog Udruženja zahvaljujući zalaganju Viktora Lazića, Branislava i Gorice Lazić kao i Aleksandre Ninković Tašić, Miloša Jankovića (osnivača Adligata) i časopisa ‘Nedeljnik'”, ističe se u saopštenju.

Pisma su od izuzetnog značaja za srpsku kulturu, pisana su jasnim ćiriličnim pismom a iz njih se vidi veoma blizak i brižan međusoban odnos Tesle i Pupina.

Pisma na više načina menjaju poznatu istoriju odnosa ova dva naučnika i potvrđuju njihovu bliskost, dok u potpunosti demantuju poznatu priču o mirenju na samrtničkoj Pupinovoj postelji, pošto je očigledno da, u trenutku pisanja pisama, tri meseca pre Pupinove smrti, sukoba između dvojice velikana nije ni bilo, već jedino želje da se što pre susretnu.

Aleksandra Ninković Tašić, predsednica obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin”, i jedan od najboljih poznavalaca lika i dela čuvenog naučnika, ranije je u za “Nedeljnik” rekla da postoji pet Teslinih pisama u kojim se vidi njegova puna briga za Pupina.

“Tri su u privatnim kolekcijama u svetu, dva u rukama čoveka vremešnog u Beogradu. Para ima, ali hoće još – pisma nudi po ceni koja se ne doseže, nikako. U rukama ima lek, dokaz nad dokazima, ali ne pušta bez para koje je nepristojno da izgovorim”, navela je ona i dodala da se kroz čitanje istorijskih izvora Pupinov nepogrešiv osećaj za politiku rodne zemlje može uočiti već 1914, odmah nakon atentata na Franca Ferdinanda.

Čim je dobio vest o Sarajevskom atentatu, Pupin se latio pera kako bi u Americi umirio strasti prema Srbiji. Latio se pera i Nikola Tesla.

“Iako su mu namere bile iste kao Pupinove, Tesla nije imao njegovu diplomatsku potkovanost pa na nekim mestima pogrešno definiše pojmove. Čak se u članku navodi ne samo da je Srbin, već i da je rođen u Srbiji. Pupin na to odmah replicira”, objašnjava Aleksandra.

“Mihajlo Pupin već u samom uvodu svog obraćanja povodom Sarajevskog atentata pominje ‘Dičnog Hercegovca Gavrila Principa…’ Time ističe da jeste Gavrilo bio Srbin, ali da ipak nije iz Srbije. Uvideo je opasnost da se za atentat optuži Kraljevina Srbija i nastojao je da stvari ublaži kako god je mogao”, dodala je.

Iako se često mogu pročitati pretpostavke o lošem odnosu dvojice srpskih naučnika, Aleksandra Ninković Tašić i tada je rekla da je to samo zabluda, koju jasno demantuju pisma.

“Oni ne samo da su bili briljantni umovi, i vrlo dobri prijatelji, već su obojica bili i pravi primeri čojstva tog vremena. Prema podacima iz bogatih arhiva, Mihajlo Pupin je bio mnogo bliži sa Teslom nego što se misli, kao i sa Albertom Ajnštajnom”, rekla je Aleksandra.

S početkom rata, Pupin se ozbiljno aktivira radi trenutnog pomaganja Srbiji. U cilju očuvanja vrednosti koje bi rat mogao da naruši, svoju dalekovidost koristi i već tad počinje da gradi mrežu ljudi koji će nešto kasnije, kad dođe vreme obnove, moći da budu od velike važnosti za Srbiju.

Kako bi motivisao Srbe u dijaspori da se uključe u pomaganje matici, Pupin sastavlja Proglas srpskom narodu, koji je u američku javnost pušten na Vidovdan 1915. godine. Potpisuje ga zajedno sa doktorom Pajom Radosavljevićem, profesorom Njujorškog univerziteta, inače jednim od najbližih prijatelja Nikole Tesle.

U tom pismu oni pozivaju na jedinstvo naroda, crkve i politike i udruže se po svojoj savesti patriotskoj i humanoj.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*