OVO JE NAJVEĆA PARTIZANSKA TAJNA: Tito je poslije Sutjeske tražio da se Koča strelja! 

Sutjeska, glavna pozornica jugoslovenske ratne drame, godinama, čak decenijama vukla se iza ratne slave Koče Popovića.

Tihe, mučne, neslužbene, nenapisane, ali i nedemantovane optužbe da je komandant slavne Prve proleterske u najkritičnijem trenutku za Vrhovni štab i Tita pobegao sa bojišta. Šta je, zapravo, istina? Da li je Koča pobegao, da li se odlučio na proboj da spasava sebe, namerno ostavljajući sve ostale u obruču nadmoćnog neprijatelja? Ili je njegov manevar spasao Tita i ceo Vrhovni štab.

Na sva ova pitanja odgovoriće Koča Popović novinaru “Politike” Aleksandru Nenadoviću:

“Slušao sam više puta moje ratne drugove, saborce sa Sutjeske, koji su bili u prilici da iz neposredne blizine posmatraju stanje oko vrhovnog komandanta. Njihovo je mišljenje da je tada bilo i nesnalaženja, zbunjenosti u času kad se nije smelo oklevati. Titu je, razume se, bilo najteže. Sve je zavisilo od njega a on se, uz sve druge nevolje, suočavao i sa surovom dilemom – kako spasavati ranjenike”.

Koča se bez kolebanja odlučio za proboj. Nije imao drugog izbora. Krenuo je i uspeo je, uveren da otvara put za izlazak i drugih jedinica iz neprijateljskog obruča.

“Ako sam za odluku o proboju Prve proleterske divizije odgovoran, ili zaslužan, uglavnom ja, za njeno sprovođenje, hoću reći za uspeh te operacije, odlučujuća  bila sposobnost i hrabrost Danila Lekića. Ko zna kako bismo prošli da nije bilo njegove smelosti i upornosti” – rekao je Koča.

Uspeo je da Peku (Dapčeviću) pošalje po kuriru poruku: “Ja krećem napred, pođite za mnom. Znam, a to piše i na dokumentima, da je Peko bio saglasan. Govorio je Titu: “Koča je u pravu, treba ići za njim”.

“Neposredno pred ranjavanje Tita, ja mu šaljem poruku u kojoj kažem otprilike ovo: nemoj ići stazom kojom sam ja prošao, jer je izložena neprijateljskoj vatri; kreni levo, kroz šumu, tuda je bezbednije iako je sporije…” – sećao se ratnih dana Koča Popović.

I Tito je bio odlučio da Koču smeni. U štab Prve proleterske, negde ispred Zvornika, stigla je depeša u kojoj je bilo izričito rečeno da Koča odmah preda komandu svom zameniku i dođe u Vrhovni štab. Svojim pratiocima je uzgred rekao da Popovića treba streljati.

Kada se Koča pojavio u Vrhovnom štabu, Titovi pratioci su bili nemi. Svi su sa dozom straha i neizvesnosti iščekivali njihov susret. Tito je bez reči ustao sa stola za kojim je sedeo i prišao svom komandantu i izljubio ga.

Po Kočinim tvrdnjama ali i svedočenjima mnogih iz okruženja Vrhovnog štaba, Tito nikad o tome više nije reč progovorio. Kao da se nije ni desilo.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*